AVI Image

O'Zingizni O'Zgartiring AVI uchun Image fayllarni qiyinchiliksiz

Fayllaringizni tanlang

ёки файлларни бу ерга олиб бориб ташланг

Бепул режа: 1 Соатдаги ўзгаришлар · Беҳисоб бориш →

1 GB gacha fayllarni bepul o'zgartiring, Pro foydalanuvchilar 100 GB gacha fayllarni o'zgartirishi mumkin; Hozir ro'yxatdan o'ting

Yuklanmoqda

0%

Qanday qilib konvertatsiya qilish kerak AVI uchun Image

1-qadam: Yuklang AVI fayllarni yuqoridagi tugma yordamida yoki sudrab tashlash orqali ko'chiring.

2-qadam: Konvertatsiyani boshlash uchun "Konvertatsiya qilish" tugmasini bosing.

3-qadam: O'zgartirilgan faylni yuklab oling Image fayllar


AVI uchun Image Konversiya haqida tez-tez so'raladigan savollar

AVI дан алоҳида кадрларни қандай қилиб Image сурат сифатида ажратиш мумкин?
+
AVI файлни юклаб олинг ва конвертер кадр ажратиш танловчисини намойиш қилади: ҳар N-нчи кадр, белгиланган вақтда олинган кадр ёки секундига бир кадр. Ҳар бир танланган кадр AVI видео оқимидан декодланади, алоҳида Image файл сифатида кодланади ва юклаб олиш учун ZIP файли сифатида пакетлаштирилади. AVI Microsoft's Audio Video Interleave бўлиб, 1992 йилда RIFF chunk формати устида тақдим этилган — ҳозирда ҳам айланиб юрган энг қадимги контейнерлардан бири. Бу ерда тасвир умумий мақсаддир: конвертер сизга мажбурлаш ўрнига манба учун тушунарли растер форматини танлайди.
Чунки манба интерлацлаштирилган. AVI тарқатиш ва DVD давридан олинган мазмун ҳар бир кадр учун иккита ярим баландликдаги майдонни сақлайди, улар бир-биридан 50-сония узоқликда олинган ва тўғридан-тўғри олиб чиқилган суратда иккаласи ҳам ҳаракатланаётган нарсани қирқиш каби бир-бирига боғланганини кўрсатади. Олиб чиқишдан олдин деинтерлацлаштиришни ишга туширинг ва ҳар бир сурат биргина қайта тикланган прогрессив кадрдан яратилади.
Фақат AVI уларни ёзиб қўймаган бўлсагина, AVI га уларни ўчириб қўйиш учун танлаб олиш мумкин бўлган субтитрлар оқими йўқ. AVI экранда кўрсатадиган барча нарсалар суратнинг ўзида, яъни ҳар бир Image дан ажратиб олинган ва ҳеч қандай ўзгартириш уни кейинчалик олиб ташламайди. Видео билан бирга ажратилган субтитр файли мавжуд бўлса, иккисини ажратиб турувчи манбадан ажратиб олинг ва кадрларни тоза чиқаринг. AVI замонавий кодеклар, ўзгарувчан кадр тезлиги, юмшоқ субтитрлар ёки 4 ГБ дан ортиқ файлларни хакерликсиз қўллаб-қувватламайди, ва унинг ҳар бир парча учун харажатлари файлни тўлдиради.
Формат шундай, аммо манбада унга берадиган альфа йўқ - видео кадрлари ва рендеринг саҳифалари табиатан бутунлай оптикдир, шунинг учун ҳар бир пиксел тўлиқ бўлади. Алфа канали кейинчалик ҳам фойдали: бу сиз Image дан бирор нарсани кейинчалик форматни қайта ўзгартирмасдан кесиб олишингиз мумкин дегани. Мақсадни автоматик равишда танлаш сизга кодеклар ҳақида ўйлашсиз ҳар қандай жойда очилувчи файлни олишингизга олиб келади.
Image ҳар бир пикселни тахминан эмас, балки аниқ сақлаб қолиши учун сиз кутганингиздан каттароқ. 1080p ҳали ҳам 2-5 МБ атрофида ва 4K ҳали ҳам 6-15 МБ атрофида, шунинг учун узоқ ажратиш тезликда қўшилади. Бу суратлар кейинги ишлов бериш учун юборилганда тўғри савдо, веб саҳифага тўғридан-тўғри кетаётганда эса хато савдодир. Фотосуратлар манбалари JPG'га, шаффоф ёки қаттиқ чегаралар билан манбалар PNG'га ва кўп саҳифали манбалар саҳифага бир тасвирни ишлаб чиқаради.
Бепул ҳисоблар ҳар бир файл учун 100 MB чегараси бор ва AVI манбалар катта формат видео маълумотлари устида ҳар бир қисм учун катта юкни юклайди. Premium чекловни сезиларли даражада оширади. Агар файл формат чегараси туфайли рақамли қисмларга бўлинса, уларни бирга юклаб олинг ва улар бир иш сифатида қабул қилинади.
AVI манбаи билан бир хил қирралилик: 1080p AVI 1920x1080 Image кадрни, 4K AVI 3840x2160 Image кадрни ҳосил қилади. Ўрнатишчи масштабни оширмайди ёки пасайтиради — пиксел ўлчамлари кодланган кадрдан тўғри олинади. Агар кичикроқ миниатюраларга эҳтиёж бўлса, ажратиб олишдан кейин /resize-image/ ни ишлатинг.
Ҳа, аммо файллар сони ҳисобга олиниши керак - 30 fps 1 дақиқалик AVI 1,800 Image кадрни ҳосил қилади. Биз уларни автоматик равишда битта ZIP архивига юклаймиз. Умумий узунликдаги клиплар учун "1/сек" (60 кадр/минут) дан фойдаланинг ёки муайян вақт белгиларини танланг. Ҳар бир кадрда AVI соатдан фойдаланиш ~100,000 Image тасвирни ҳосил қилади.
Ҳа — ранг AVI манбаси кўрсатган матрица билан декодланади (HD учун BT.709, 4K HDR учун BT.2020). HDR манбалари HDR пиксел диапазони сақланмайдиган Image га ажратганда SDR га тонал хариталаштирилади (JPG, PNG-8). Агар кенгайтирилган динамик диапазони сақлаш керак бўлса, юқори битли PNG-16 ёки TIFF га қаранг.
Разрешение ва Image кодек танлашига боғлиқ: 1080p PNG кадри 2-5 MB йўқотмасдан, 1080p JPG сифати 85 200-500 KB. ZIP ҳажмини кадр сони билан кўпайтиринг — энг кўпида, ҳар бир кадр PNG 10 дақиқалик 1080p AVI дан ажратиб олинганда тахминан 50 GB ва кўплаб ZIP'ларга бўлинади.
AVI контейнери ҳар бир кадр учун EXIF'ни суратга олиш камераси каби сақламайди, шунинг учун Image файллар бўш EXIF блоклари билан чиқади. Ўғирловчи манба кадри вақт белгисига ишора қилувчи `creation_time` майдонни сақлайди, шунинг учун сиз бу пакетни хронологик тартибда қайта тартиблашингиз ёки субтитр / бўлим белгилари билан боғлашингиз мумкин.
Кадр декодлаш тез — одатда манба давомийлигининг 20-30% ида. 5-дақиқалик AVI -> Image пакети қанча кадр танлаганингиздан қатъи назар, 1 дақиқада тугайди, чунки AVI демуксер эмас, Image кодловчи кўплаб кичик файлларни параллел ёзади.

AVI

AVI fayllari ham audio, ham video ma'lumotlarini o'z ichiga olishi mumkin, keng qo'llab-quvvatlanadi, ammo fayl hajmi kattaroq.

Image

JPG, PNG va GIF kabi tasvir fayllari vizual ma'lumotlarni saqlaydi. Ushbu fayllar fotosuratlar, grafikalar yoki illyustratsiyalarni o'z ichiga olishi mumkin. Tasvirlar vizual kontentni yetkazish uchun veb-dizayn, raqamli media va hujjat illyustratsiyalari kabi turli xil ilovalarda qo'llaniladi.


Ushbu vositani baholang

5.0/5 - 0 ovozlar
Yoki fayllaringizni bu yerga tashlang